Akcija - reakcija

Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samona nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja.* (Citat iz Dela Ive Andrića "Na Drini ćuprija).

Momo Kapor u jednom od svojih brojnih dela veli kako svaki uspešan roman ima početak koji zakuca čitaoca za sledeće stranice iz prostog razloga što otvori čitaoca, njegovu želju za saznanjem i znanjem i taj mali dečiji avanturistički duh koji u nama nikada ne stari, iako ga, istina, ponekad zaboravimo.

Ne, ovo nije blog o mojim literarnim radovima niti mudrolijama i filozofiranjima na one zivotne teme koje se uz casu razgovora razglabaju medju poznatom kafanskom i u svakoj mogućoj prlici kvazi-intelektualnom elitom u Srba. Ovo je moj izraz nemogućnosti da otvorim različite teme iz života sa više osoba od mene samog, prijatelja, okruženja.

Neće blog promeniti svet, neće blog olakšati ni meni, ni onima koji ga čitaju, komentarišu, ni onima koji ga nikada neće videti. Ovo su samo prosti zapisi intelektualne teskobe, nelogičnosti i amoralnosti koju osećam u vetru, u idejama u nastupima i aktima svuda oko nas.

Da, ovaj blog jeste politički, ideološki, filozofski i idejni pogled na različite sitacije i scene iz sveta oko nas. I ovde sam upravo ušao u prvu svoju glupost. Bio sam apsolutno siguran, na početku ovih redova, da neću filozofirati i politizovati, međutim to je ipak nešto jače od mene. To je moja bit, moja suština i na kraju krajeva moj životni poziv.

Dragi čitaoče, drago mi je što ste me upoznali. A meni, pa meni je drago što mogu da pustim suzu kritike ka vama koji se niste složili sa stvarnošću i onim što nam prodaju kao realnost u punom okviru.